Tonska audiometrija je metoda za određivanje najmanje glasnoće čistog tona kojeg ispitanik čuje (praga sluha). Ispituje se uz pomoć tonskog audiometra sa slušalicama. Ispitivanje se provodi na nekoliko frekvencija, od niskih do visokih tonova. Dobijene tačke se spajaju i tako se dobija grafički prikaz praga sluha.
Ispituje se tzv. vazdušna provodljivost, koja je prirodni način slušanja gde zvuk vazduhom kroz slušni kanal dolazi do bubnjića i prenosi se dalje, a zatim koštana provodljivost gde se zvuk prenosi direktno na kost iza uha vibratorom i zaobilazi ušni kanal, bubnjić i slušne koščice.
Najmanja životna dob za tonsku audiometriju je tri godine starosti, što varira od deteta do deteta. Vrlo je važno da tonsku audiometriju izvodi iskusan audiolog, koji će prepoznati slučajno, ali i namerno pogrešno pokazivanje praga sluha. U prvom slučaju kod velikih razlika u pragu sluha između dva uha uključiće se zaglušivanje boljeg uha (u protivnom, ton pušten na bolesno uho čuje se na drugoj strani, pa se na bolesnoj strani dobija „bolji“ rezultat). U drugom slučaju je moguće prepoznati ispitanika koji je spreman da „lažira“ nalaz zbog bilo kakve koristi.
Kada je potrebno ispitati pritisak u srednjem uhu i njegovu funkcionalnost, tada se radi timpanometrija.
